• NEBESKI VRTOVI
  • ZELENE FASADE
  • VIZUALIZACIJE

Zelene površine imale su važnu ulogu još u drevnim civilizacijama, pa se tako o njihovoj neophodnosti u gusto naseljenim sredinama (gradovima) govori od XIV veka p.n.e. sve do danas. Razvojni put od tri i po milenijuma sažet je u konstataciji stručnjaka iz ove oblasti da se ''istovremeno sa razvojem društvene i privredne evolucije naselja, menja se struktura i forma gradske pejzažne kompozicije a takođe veličina i oblik zelenih površina''. Semiramidini vrtovi su se nalazili na levoj obali Eufrata unutar zidina drevnog Vavilona. Podigao ih je car Nabukodonosor za svoju ženu Amitu koja nije bila navikla na pustinjski pejzaž teritorije današnjeg Iraka. Nažalost, o ovim vrtovima su ostala samo svedočenja savremenika koji su ih još tada proglasili jednim od Sedam čuda starog sveta. Vrtovi su bili raspoređeni terasasto, tako da je svaki od vrtova obuhvatao po jednu terasu. U njima su uzgajane egzotične biljke, potoci vode tekli su sa visina i spuštali se u vodopadima do tla navodnjavajući vrtove, natapajući korenje biljaka i čineći ceo predeo vlažnim. Ovo remek-delo umetnosti i svedočanstvo kraljevskog luksuza, odavalo je utisak prirodnosti, jer se uticaj čoveka u održavanju vrtova nikada nije video. Sam izgled Semiramidinih vrtova vekovima je predmet pretpostavki, čežnji i inspiracija za mnoga umetnička dela, posebno u slikarstvu gde su ih najpoznatiji svetski umetnici prezentovali kao najlepše simbole ljubavi.

sky garden azija

Brzo širenje gradskih jezgara uslovljava sve veće potrebe za izgradnjom infrastrukturnih i drugih objekata, dok površine namenjene parkovima, park-šumama, dečjim igralištima i drugim vidovima zelenih oaza ostaju u drugom planu. U najrazvijenijim zemljama sve je prisutnija tendencija ozelenjavanja krovova, i to ne samo kroz individualne projekte, već kao ekstenzivno ozelenjavanje petih fasada, koje bi trebalo bitno da podigne kvalitet života u gradovima. Krovni ili kako ih još zovemo nebeski vrtovi (SKY-GARDEN) odavno su prisutni u svetskim metropolama koje na ovaj način pokušavaju da ublaže probleme očuvanja životne sredine. Njujork će u XXI veku postati grad sa najvećim brojem ozelenjenih krovova. Gradska uprava planira ozelenjavanje svih krovnih terasa u cilju poboljšanja mikroklimatskih uslova, smanjenja zagađenosti vazduha i buke, unapređenja estetske slike grada... Menhetn, centralna zona grada, već sadrži jednu od najvećih uređenih zelenih površina na svetu – Central park. Ovaj park, poznat iz mnogobrojnih filmskih i televizijskih scena, krije poznati Prirodnjački muzej, kilometre staza, mostove, hektare travnjaka i nekoliko veštačkih vodenih površina među kojima je najpoznatije Veliko jezero na kome je krajem XIX veka Nikola Tesla demonstrirao svoj patent daljinskog upravljanja vozeći maketu broda po površini jezera.

nebeski vrtovi  i drbanisticki razvoj

Zeleni krovovi mogu trajati i dva puta duže u poređenju sa tradicionalnim ravnim krovovima, a neke komponente uključuju i reciklirani materijal. Konstrukcija objekta mora izdržati dodatno opterećenje krovnog vrta i zato se mora odrediti maksimalna težina tereta krova koja ne sme biti prekoračena. Pravilnim izborom mobilijara i biljaka celokupna težina elemenata vrta može se svesti na optimum koji neće ugroziti bezbednost objekta. Zeleni krov,sky-garden ili peta fasada kako ga još zovu, sve češće se u razvijenim zemljama sveta sagledava kao potencijal za sistemsko rešavanje klimatskih osobenosti grada, kao što su zagađenje, povišena temperatura, buka...U ekonomske pogodnosti zelenih krovova mogu se svrstati i: mogućnost smanjenja količine neophod­ne opreme, standardne izolacione opreme, upotrebe rashladnih sistema, mogućnost da se redukuje ili čak eliminiše krovni odvod vode (odvodne cevi, slivnici, oluci), mogućnost regulisanja svih zahteva za upravljanjem kišnicom i drugim padavinama. Navedene prednosti zelenih krovova mogu se objasniti time što vegetacija apsorbuje veliku količinu padavinskih voda koje koristi za svoj rast i razvoj, istovremeno smanjujući potrebu za krovnim odvodima vode. Sa druge strane, biljkama svojstven proces transpiracije i evaporacije ima ulogu u smanjenju temperature vazduha i redukuje upotrebu standardne izolacione opreme, rashladnih i grejnih sistema.

model za nebeske vrtove

Ozelenjavanje krovova može omogućiti uštedu celoj zajednici tako što može smanjiti potrebe za zdravstvenim servisima: zelene površine redukuju štetne materije koje negativno utiču na ozonski omotač, i direktno na zdravlje ljudi (naročito disajnih organa) zelene površine pozitivno utiču na povećavanje kreativnosti i produktivnosti radne snage zahvaljujući mogućnosti pasivnog doživljaja prirode i vegetacije. Analiza odnosa uloženih sredstava i dobiti jedan je od mogućih načina da se na pravi način objasni pozitivan efekat ozelenjavanja krovnih površina na ekonomiju nekog regiona.

sky garden i usteda energije

Krovne površine pretvorene u krovne bašte svakako imaju višestruku namenu, a proizvodnja hrane na njima se pokazuje kao praktičan način korišćenja koji je svakako i ekonomski isplativ. Adekvatan primer je ozelenjena krovna površina hotela Fairmont u Vankuveru, u Kanadi. Krovna površina je pretvorena u krovnu baštu u kojoj se gaji povrće, cveće i aromatično bilje. Krovna bašta u potpunosti obezbeđuje potrebe hotela za ovim vrstama namirnica i na taj način hotel ostvaruje uštedu od 20.000 do 30.000 kanadskih dolara. Gosti hotela imaju i tu mogućnost da uživaju u pogledu na ovaj nesvakidašnji prizor, što svakako utiče i na cenu hotelskog smeštaja. Zeleni krov pretvoren u baštu zauzima površinu od 195m² sa slojem supstrata od 45cm dubine. Ukoliko je krov prekriven travom, temperatura vazduha iznad travne površine ne prelazi 25ºC. Već 20cm supstrata sa 20 do 40cm visokom travnom pokrivkom ima istu moć izolacije kao kada bismo stavili staklenu vunu u sloju od 15cm.Vazduh u prostorijama zgrada koje su prekrivene zelenim krovom je za 3 do 4ºC hladniji nego vazduh spolja, kada je dnevna temperatura između 25 i 30ºC što pokazuju istraživanja sprovedena pri poređenju građevinskih objekata sa i bez postavljenog zelenog krova. Zeleni krov može redukovati sunčevu radijaciju do 90% – pri spoljnoj temperaturi vazduha 25-30ºC, temperatura prostorija pod krovom sa vegetacijom je za 3-4ºC niža. Kapacitet izolacije može da se poveća korišćenjem supstrata manje gustine i veće vlažnosti, kao i odabirom vrsta sa većom lisnom površinom.

nebeski vrtovi i hoteli

Automobilski saobraćaj, poljoprivredna đubriva i industrija mogu da predstavljaju velike zagađivače azotom. Čestice azota dospevaju do tla putem prašine, kišnih kapi ili jednostavno putem gravitacione sile. Kada kišnica raznese jedinjenja azota može doći do eutrofizacije površinskih voda. Samim tim, zeleni krovovi smanjuju zagađenje azotom i poboljšavaju kvalitet voda. Rezultati nekih studija govore da se ostaci teških metala i ostalih štetnih materija, koji se nalaze u kišnici, brže razlažu u zemljišnom supstratu nego u rekama i zato se procenjuje da preko 95% kadmijuma, bakra i olova i 16% cinka mogu da se prečiste iz kišnice putem zelenih krovova. Zeleni krovovi mogu predstavljati posebna staništa različitih vrsta biljaka, insekata i ptica. Sa stanovništa očuvanja, kao i razvoja biodiverziteta, zeleni krovovi imaju sve veći značaj jer ozelenjene krovne površine koje nisu namenjene korišćenju od strane čoveka (ekstenzivno ozelenjene krovne površine) mogu da predstavljaju stanište velikog broja biljnih vrsta, insekata i ptica. Ptice, naročito one vrste koje se gnezde na otvorenim poljima i stenovitim staništima, vrlo uspešno se gnezde i na ozelenjenim krovnim površinama.

saobracaj i sky garden

Osnovni uslovi koje treba da ispuni vegetacija na krovu su: da obezbedi dobru pokrovnost i vezivanje tla da ima sposobnost samoobnavljanja – da vremenom popuni delove ogolele od suše da preživi ekstremna temperaturna kolebanja uz pretpostavku najjačih mrazeva i suše. Najčešće kategorije biljnih vrsta koje se koriste su: mahovine, paprati i lišajevi, lukovice, jednogodišnje vrste, perene, sukulentne biljke, biljke jastučastih formi ili pokrivači tla, veliki broj livadskih vrsta brdsko-planinskog tipa. Za bogatstvo boja možemo koristiti i brojne niskorastuće vrste rodova Achillea, Anthemis, Aster, Solidago, Leuchantemum i drugih trava.

porodica sky garden
office green wall

Ekološki zidovi ili vertikalne bašte podjednako se mogu primeniti kako u otvorenim, tako i u zatvorenim prostorima, a samim tim i u raznim klimatskim uslovima, pri čemu treba zadovoljiti i poštovati elementarne životne standarde koji su biljkama potrebni. Tehnika ozelenjavanja zida počiva na novom načinu uzgajanja biljaka bez zemlje. Pošto je ovakva konstrukcija vrlo lagana, moguće ju je postaviti na bilo koji vertikalni zid. Obično je za ekoloske zidove u zatvorenom prostoru potreban samo dodatni izvor svetla. Održavanje ovakve vrste ekoloških zidova u potpunosti je automatizovano, te zahteva minimalna sredstva za dodatna održavanja.

hodnik zeleni zid

Ekološki zidovi su prevashodno i zdravi zidovi, oni ne samo da pružaju originalni estetski izgled, već ovakav jedan biljni tepih svakom zidu osigurava i dodatnu zvučno-toplotnu izolaciju, sa izuzetnim efektima vazdušnog prečišćavanja, jer biljke proizvode kiseonik, vlaže vazduh i filtriraju štetne materije, a uz sve to ovakvi se zidovi mogu postaviti i kao tampon zona ili pregrada u holovima ili većim zatvorenim prostorima. Prilikom postavljanja ekoloških zidova u savremeni životni prostor važno je istaći i to da se zadržavaju već postojeći industrijski elementi, kao što su beton, cigle, staklo i čelik, a biljke nam omogućavaju da u životni prostor unesemo deo prirode, koji će svim tim elementima dati poseban karakter i toplinu.

montaza zelenih fasada na Slaviji

U velikim gradovima više nema dovoljno životnog prostora, kako za živa bica, tako ni za biljke. Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne možemo da izbegnemo. S druge strane, možemo nešto i uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se usporila negativna evolucija. Sivilo današnjih gradova, oronulost objekata, neadekvatan izgled fasada, predstavljaju svakodnevne pojave u našem okruženju ali uz malo truda i ulaganja ti problemi se mogu rešiti. Zbog težnje da se iskoristi i najmanji deo prostora radi ekonomskog napretka ekološko stanje Planete se zaboravlja i flora postaje nepoželjni komšija koji zauzima isplativ prostor. Ovakvim rešenjima, vertikalnih biljnih instalacija, ovaj problem se u mnogome rešava te flora od nepoženjnog komšije postaje strateški partner u borbi za pročišćivanje zagađenih urbanih sredina i protiv globalnog zagrevanja.

patrick blanc hotel green wall

Francuski botaničar Patrick Blanc jedan je od pionira u izradi ekoloških zidova, on već dvadeset pet godina istražuje ponašanje biljaka i njihovu prilagodljivost na različite uslove okruženja. Razvijajući svoju teoriju vertikalnih bašta, stvorio je potpuno nov koncept ozelenjavanja gradova. Blank je, posmatrajući različite vrste biljaka, zaključio da se mnoge od njih u prirodi razvijaju i rastu bez zemlje, na potpuno vertikalnim površinama, stenama i kori drveća. Jedini preduslovi za njihov rast su, zapravo, čvrsta podloga, svetlost i stalan izvor vode. Ta osobina biljaka je bila osnov za sve njegove eksperimente koji će kasnije uslediti. Nakon pažljivog odabira rastinja i materijala koje će koristiti u svojim konstrukcijama, Patrik Blank je počeo sa realizacijom svojih prvih projekata. Od 1988. godine do danas, dizajnirao je i izveo na stotine ovakvih projekata koje je vešto uklapao kako u enterijere, tako i u eksterijere objekata različitih namena. Sa zanimljivim karakterom naučnika i umetnika istovremeno, on je uspeo da izgradi prepoznatljiv stil i otvori vrata za potpuno novu sferu dizajna. Njegovi ozelenjeni zidovi se uklapaju u svaki ambijent i vešto razbijaju monotoniju i jednoličnost unutrašnjeg prostora i fasada. Klimatska zona uslovljava izbor biljaka, a način uklapanja i rasporeda na vertikalnim površinama ostavljen je Blanku koji svaki put prirodu imitira na drugačiji način.

dekor enterijera sa zelenim zidom

Konstrukcija jednog ovakvog vrta se sastoji iz tri dela: metalnog rama, PVC folije i duplog sloja poliamida. Metalni ram, pričvršćen za odgovarajući zid, predstavlja podlogu na koju se postavlja PVC folija – nepromočivi sloj, debljine 1 cm. Preko nje idu dva sloja poliamida, debljine po 3 mm. Biljke se postavljaju u ovaj treći sloj, jer njegova kapilarnost omogućava ravnomeran protok vode i propušta korenje koje više ne raste u dubinu, kao što je to slučaj u prirodi, već po površini. U sloj poliamida biljke se postavljaju kao seme ili već formirano rastinje, s gustinom sađenja od prosečno 30 biljaka po kvadratnom metru zida. Navodnjavanje ovog zelenog sistema je automatsko i sprovodi se od vrha, mrežom kapilara preko kojih biljke dobijaju vodu obogaćenu mineralima. Višak vode se skuplja preko ugrađenog oluka i ponovo vraća u sistem cevi. Osim vode i minerala, biljkama je neophodno obezbediti prirodnu ili veštačku svetlost, u zavisnosti od mogućnosti i položaja vrta.

vizualizacija nebeske baste na krovu opstine Savski Venac

Vizualizacija nebeskog vrta na krovu opstine Savski venac u Beogradu

Vizualizacija nebeskog vrta na krovu zadnjeg ulaza opstine Savski venac u Beogradu

Vizualizacija nebeskog vrta na krovu sporednog ulaza opstine Savski venac u Beogradu